Pojam i elementi pravnog akta
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: VES Peć – Leposavić

Садржај
Увод ------------------------------------------------------------------------------3
Појам правног акта ------------------------------------------------------------4
Садржина правног акта ------------------------------------------------------4
Облик правног акта -----------------------------------------------------------5
Критеријуми за поделу правних аката ----------------------------------5
Особине и односи општих и појединачних правних аката --------6
Врсте општих правних аката -----------------------------------------------6
Устав -----------------------------------------------------------------------------6
Закон -----------------------------------------------------------------------------8
Подзаконски акт ---------------------------------------------------------------9
Акти друштвених организација -------------------------------------------9
Обичај ---------------------------------------------------------------------------9
Судски акти -------------------------------------------------------------------10
Уговор --------------------------------------------------------------------------10
Појединачни акти ------------------------------------------------------------11
Закључак -----------------------------------------------------------------------13
Литература --------------------------------------------------------------------14
Увод
Право представља један од система правила понашања људи у друштву у коме постоји држава. Правила по којима се људи понашају у друштву, називају се друштвена правила, а то су морал и обичаји.
Између права и других система друштвених норми не постоји разлика у структури норме. Све друшвене норме као основне састојке имају:
диспозицију – која одређује начин понашања у друштву (примарно правило понашања)
санкцију – мјера која се изриче у случају кршења диспозиције (секундарно правило понашања)
Оно по чему се правна правила разликују од других је захтев за извршење санкције од стране државних органа. Правне норме стварају државни органи (законодавни органи - скупштине, органи извршне власти – влада, инспекције итд., док судски органи не доносе норме него их примењују), и правне норме доносе и недржавни органи (организације, појединци нпр. код закључивања уговора)
Право и правне норме се немогу поистовјетити. Право чини читав скуп правних норми које доносе различити субјекти. Право је систематизован скуп правних норми које су хијерарсијски устројене (ниже норме морају бити усаглашене са вишим, а више норме садрже Устав и Закон). Овако поимање права називамо "право у објективном смислу" или "објективно право" (све правне норме које је створила држава или неки други овлашћени субјекат). Циљ објективног права је усмеравање субјеката у жељеном правцу.
Поред овог постоји и "право у субјективном смислу" ("субјективно право"). То је овлашћење које има неки субјекат, али је засновано на објективном праву. Носилац субјективног права (титулар) има право од другог лица тражити испуњење одређених правних норми.
Појам правног акта
Правни акт се дефинише као акт изјављене воље односно као акт воље. Циљ таквог акта јесте доношење одлуке. Изјављена воља у оквиру правног акта мора има садрзину и форму. Правни акт се у правној теорији схвата шире и уже. Шире поимање обухвата сваку изјаву воље која производи неко правно дејство (нпр. жалба, тужба…) У ужем смислу правни акт је акт којим се ствара правна норма, односно акт у којем је садрзана правна норма.
У зависности од циља који се жели постићи и природе акта који овлашћени субјект доноси, правну норму може стварати појединац или колективни орган. Садржину правног акта чини садржина правила норми а форма зависи од тога који је субјект надлежан за његово доношење и поступак у коме се доноси акт.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]